Njemački kancelar Friedrich Merz poručio je da je predloženi dugoročni budžet Evropske unije “previsok” i pozvao Evropsku komisiju da izradi novi, značajno smanjen prijedlog za period 2028–2034.
Izjava dolazi u trenutku kada se u Briselu vode intenzivni pregovori o budućem finansijskom okviru EU, koji će odrediti raspodjelu stotina milijardi eura u narednih sedam godina.
“Cifre treba smanjiti”: pritisak na Evropsku komisiju
Govoreći na marginama konsultacija s liderima EU, Merz je naglasio da postojeći prijedlog nije održiv.
“Predlog koji je na stolu je previsok. Cifre treba smanjiti”, rekao je on, dodajući da je neophodno pripremiti novi nacrt budžeta koji bi bolje odražavao fiskalne mogućnosti država članica.
Prema trenutnim informacijama, kompromisni prijedlog predviđa smanjenje od oko 2% u odnosu na raniji nacrt Evropske komisije, koji iznosi oko 1,76 biliona eura.
Šta obuhvata novi EU budžet?
Novi višegodišnji finansijski okvir Evropske unije treba da pokrije širok spektar politika, uključujući:
- poljoprivredne subvencije
- kohezione fondove za manje razvijene regije
- investicije u industrijsku konkurentnost
- jačanje odbrambenih kapaciteta EU
- digitalnu i zelenu tranziciju
Očekuje se da će upravo nove stavke, posebno odbrana i industrijska politika, značajno povećati ukupne potrebe budžeta.
Podjele među državama članicama
EU se već godinama suočava sa podjelama između:
- bogatijih članica koje žele smanjenje budžeta
- i zemalja koje zavise od EU fondova i zagovaraju veća izdvajanja
Njemačka, kao najveći neto uplatilac, predvodi grupu država koje insistiraju na fiskalnoj discipliniranoj politici.
Merz je dodatno naglasio da EU ne bi trebalo da uvodi novi zajednički dug kao trajni mehanizam finansiranja, čime je otvorio još jednu osjetljivu temu u pregovorima.
Rasprava o novim izvorima prihoda
Evropske institucije razmatraju i nove načine finansiranja budžeta, uključujući moguće EU poreze na:
- digitalne usluge
- online kockanje
- transakcije kriptovalutama
- proširenje mehanizma poreza na ugljenik na granici
Ove ideje podržava dio Evropskog parlamenta, ali one nailaze na otpor u nekim državama članicama koje se protive dodatnom oporezivanju na nivou EU.
Finansijski pritisak i “postkrizni” budžet
EU ulazi u novi budžetski ciklus u trenutku kada se mnoge članice još oporavljaju od višegodišnjih kriza – pandemije, energetske nestabilnosti i povećanih troškova odbrane.
Zbog toga više vlada insistira da se budžet “optimizuje”, dok Komisija upozorava da su evropske ambicije – posebno u oblasti industrije i sigurnosti – skuplje nego ikad.
Spor oko budućeg EU budžeta već sada pokazuje duboke razlike između država članica o tome koliko Evropska unija treba da košta i koliko treba da troši. Izjave Friedricha Merza nagovještavaju da će pregovori do 2028. godine biti jedni od najtežih u novijoj istoriji Unije, sa ključnim pitanjem: da li EU treba širenje ambicija ili fiskalnu konsolidaciju.
Izvori: b92.net, politico.eu, reuters.com
